Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje nam postavljaju u prvom kontaktu sa našim ordinacijama za korekciju stopala. Iako deluje kao jednostavno pitanje, ono otvara nekoliko važnih tema o kojima je, ako smo ovo pitanje postavili, potrebno da saznamo više.
Ako smo ga već postavili, to praktično znači da znamo, ili barem slutimo da imamo tegobe čiji su uzroci u stopalima. Samo po sebi, pitanje otkriva bojazan da je već kasno da bilo šta promenimo. Da li ćemo se pomiriti sa sudbinom?
Ako to pitanje postavljamo zbog deteta koje je u određenim godinama, muči nas da li smo podbacili kao roditelji, odnosno da li je ranije trebalo da se pozabavimo tim problemom i kako to ranije nismo saznali.
Na stopala se generalno ne obraća posebna pažnja dok ne dođe do bolnih stanja i problema koji imaju uzrok u stopalima. A čak i tada često nam nedostaje saznanje o uzročno-posledičnim vezama stopala i ostatka tela i posledicama deformiteta stopala i njihovog nepravilnog položaja.
Da li smo možda u godinama kada korišćenje ortopedskih uložaka nema više svrhu?
Dokle god stojimo i hodama, dotle će postojati i potreba da nam stopala imaju pravilan položaj i da se težina našeg tela pravilno distribuira na predviđene tačke oslonca na stopalima.
Iako će mnogi reći da je u pitanju semantika, potrebno je da razumemo razliku između mogućnosti stopala da se oblikuje i mogućnosti da zadrži novi oblik. Razlika između dece i odraslih osoba je u opravo u tome. Kada u periodu rasta i razvoja, odnosno do njegovog završetka, uspemo da oblikujemo stopalo, ono će u veći slučajeva imati mogućnost da stečeni oblik zadrži dugi niz godina.
Starenjem, ipak, dolazi do degenerativnih promena, koje su uslovljene fiziološkim predispozicijama, daljim rastom, variranjem u telesnj težini, stepenom i tipovima aktivnosti, obućom koju najčešće koristimo, pojavom drugih zdravstvenih problema koji mogu da utiču na nepravilan hod i stajanje i dr.
Stopalo odrasle osobe takođe može da se modifikuje, ali izgubilo je sposobnost da dugoročno zadrži oblik koji pomoću ortopedske proteze formira. Zapravo, veoma je kratak vremenski period za koji će se ono bez podrške uloška urušiti do početnog stadijuma. Ne zaboravimo da u prirodi ne postoji stanje mirovanja i da ono nastavlja da se pogoršava, ako ne utičemo drugačije na njega.
Uvek je teško pomiriti se sa činjenicom da nam je neophodno da konstantno i doživotno koristimo neko ortopedsko pomagalo, ma koliko ono bilo jednostavno za korišćenje. Ali, uzevši sve u obzir, nije li to zapravo dobra odluka? Odustajanje svakako nije, ili ne bi trebalo da bude opcija.
Zašto odrasli treba da koriguju stopala
Odrasle osobe pate daleko više nego deca kada se pojave problemi stopala, bilo koje vrste. Kada je telesna težina nepravilno raspoređena na gazne tačke ili površine, dolazi do raznih pojava koje počinju da nam smetaju u svakodnevnom funkcionisanju.
Za početak, na tačkama prekomernog oslonca dolazi do pojave žuljeva i kurjih očiju. Bolna stanja na tim mestima dodatno diktiraju postavljanje stopala u još nepravilniji položaj pri hodanju i stajanju, što dovodi do krivljenja skočnih zglobova i kolena, a odražava se na položaj kukova i kičmenog stuba. Neravnomerno se opterećuju sve zglobno-koštane strukture u telu, a za posledicu imamo da se neke troše više i intenzivnije u odnosu na druge, koje se štede.
Čest je slučaj da se usled spuštenosti poprečnog svoda stopala težina tela prenosi samo na dve tačke oslonca – petu i metatarzalni deo stopala (ispred korena prstiju), gde je jedna gotovo uvek više akcentovana, pa u ovim zonama dolazi do pojave upalnih stanja (metatarzalgija) i kalcifikacije (trn u peti). Ponovo dolazi do istog disbalansa u staitici i dinamici tela i negativnog uticaja na posturu.
Prekomerno opterećenje na prednji deo stopala dovodi i do pojave čuklja, damama veoma poznatog problema, jer je česta posledica redovnog nošenja visokih potpetica.
Repozicija stopala Ekovel ortopedskim ulošcima
Ekovel Step Correct ortopedski ulošci pružaju pravilnu podršku za sva tri svoda stopala.
Poprečni svod uloška (1) ne dozvoljava da se težina tela fokusira na sredini metatarzalnog dela stopala i prebacuje je ravnomerno na tačke oslonca u zonama korena palca i malog prsta.
Unutrašnji uzdužni svod uloška (2) je podesiv po visini. Upravo ovaj svod omogućava proniranim stopalima, koja su najčešće posledica spuštenih svodova, da zauzmu pravilan položaj. Svod se podiže postepeno dok se ne postigne pravilna pozicija stopala i skočnog zgloba.
Za korigovanje supinacije zadužen je spoljašnji uzdužni svod uloška (3). Supinirano stopalo uobičajeno nema spušten unutrašnji uzdužni svod (2), pa se on podesi odmah na odgovarajuću visinu tako da predstavlja idealnu podršku na koju će svod pravilno da naleže i obezbeđuje pravilan raspored težine tela na sve tačke oslonca na stopalu.
